Bribirska stranica namijenjena je svim bribircima i prijateljima Bribira, a posebno onima koji su daleko od rodnoga kraja, i kojih ima na gotovo svim kontinentima...
Neka ove stranice budu poticaj mladima u shvaćanju neprocijenjive vrijednosti kulture i običaja Vinodolskog kraja, a pogotovo našega Bribira!
Posjedujete li informacije za koje smatrate da bi trebale biti objavljene, i koje bi pridonijele ostvarivanju još ljepše Bribirske stranice, nemojte ih čuvati za sebe, već ih podijelite sa onima koji su daleko od Bribira, i kojih raduje svaka vijest u vezi našeg kraja.
SERENADA BRIBIRU
Kućice male snivaju sve i Bribir tone tiho u sne u noći plavoj ko morski žal čekam te dragane ja.
Zvijezde na nebu što sjaju priču nam pričaju dragu čekaju i one samnom sreću i ljubavni žar.
Dođi probudi se dragi sreću da samnom podijeliš jer Bribir i nitko više za čežnju neće nam znat
Čin san oprl oče, zadrhtal v naručji opazil san lipi,Bribir mi nigdanji doli modro more, gori trtor vučji dolci, lihi, gaji, livadi kot v sanji.
Obličil san suzi ča su mi kapale pomalo na čelo kot dušica v žmulji te me iste suzi, dan danaska pale i peku po telu materini žulji.
Gorele su v strani podažgane travi senarice cvale suhin liston bilja z guvna zrnca vukli va mravinjak mravi svijala se zmija med grmčićen smilja.
Kosi su skakali va zelenon gaji čvrcčali su su čvrčki v opaljenih brajdah pivali slavuji, kot anđeli v raji gukale grlice kot sopci na gajdah.
Se san ja to videl od prvoga trena su tu lipu raskoš, rodna mi Bribira čelice su pasle, beli cvet od drena cinpreši šetali pokraj simitira.
Po tratinah bele, ovčice su blele po stenah va strani verale se kozi a stare su ženi mužen hlače plele i priko senokoš peljali se vozi.
Kravi su mukale va hrastovih torih junice stupcale, priželjkujuć bika lulale se stabla kot barki na morih odbijale ure z vrha zvonika.
Takoj život tekal, mučno i pomalo kroz ovi zaselki, brajdi i dolčini ditenstvi j tu moje zavavik ostalo protekloj kot voda va brzoj Ričini.
Stranica je prilagođena za Internet Explorer
Joža Ugrin
Stara kuća od tvrdog kamika još se drži. Bršljan mota se, ča motat more koda oće sqačuvat stare uspomeni. Uspomeni na vrime kad su moji koreni kuće gradili.
Sako bi jutro se dišalo po kruhu. Žene bi hodile na mašu a kašnje sa blagon na pašu.
Zapole bi se dica vani igrala susedimi bi sa zida oskorušvi krala. Tice su vavik cvrkutale a divojčice su se s padelicami igrale.
Kad bi bil obed si bi doma šli i va miru bi sa svojimi obed pojili.
Spustila bi se i noć al još niki nij otel doma proć. Našli bi se bili v ničijoj konobi kadi sej grozdovi mastilo, vino točilo.
Va konobi j uvik bilo škuro al zabava j etu bila duro. Bocun je hodil od ruki do ruki a kašnje se j pivalo i plakalo od muki. Dica su se v masti davila pa su pantala da su se napila.
Zvonik još uvik istu pismu zvoni i oće se dok nas je domaćih.
Sada druga vrimena gredu i svit se minja. Više niš isto bit neće. Se se nikako zlu okreće.
Sača me v životi oće provat pokosit. Nij me briga! Ja ću svoj Bribir zavavik va srci nosit.
Moj Bribir
Milan Domijan
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
Bribirska stranica
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
